QiblaFind
Isra i Miradž su dva dela izuzetnog putovanja u životu poslanika Muhammeda ﷺ. Isra znači noćno putovanje — od Meke do blagoslovenog mesta prepoznatog kao Al-Aksa u Jerusalimu. Miradž znači uzdizanje kroz nebesa. Kur’an govori o noćnom putovanju, a hadisi donose pojedinosti o uzdizanju i propisivanju pet dnevnih namaza. Kibla, pravac prema kojem se muslimani okreću u namazu, može biti praktično pitanje dok čitate o ovom događaju.
Šta znače Isra i Miradž?
Kur’an kaže da je Bog noću poveo Svoga roba od Al-Mesdžidul-harama — Svete džamije u Meki — do Al-Mesdžidul-Akse, Najudaljenije džamije čiju je okolinu blagoslovio, da mu pokaže neka od Svojih znamenja (Al-Isra 17:1). Muslimani razumeju ovaj ajet, odnosno kur’anski stih, kao govor o noćnom putovanju poslanika Muhammeda do Jerusalima.
Ajet ne opisuje svaku etapu putovanja. Predanja o uzdizanju nalaze se u hadisima — prenetim izveštajima o Poslanikovim rečima i iskustvima. Neki muslimani s uzdizanjem povezuju i viđenje opisano u An-Najm 53:13–18, mada se tumačenja tih ajeta razlikuju.
Šta se dogodilo tokom putovanja?
Predanja opisuju putovanje izuzetno i po razdaljini i po onome što je Poslanik doživeo. Pojedinosti se razlikuju među predanjima, ali se ovi događaji najčešće navode zajedno:
- Poslanik je noću putovao od Meke do Jerusalima na Buraku, jahalici opisanoj u hadisima.
- Uzneo se kroz nebesa i susreo ranije poslanike, među njima Adema, Musaa i Ibrahima.
- Bog je njegovoj zajednici propisao namaz. Prvobitno ih je bilo pedeset dnevno; nakon što je Poslanik tražio smanjenje, obaveza je postala pet namaza, uz nagradu kao za pedeset.
Predanje o namazima i njihovom smanjenju nalazi se u Sahih al-Bukhari 349. Zato se putovanje ne pamti samo kao zadivljujući događaj, već i kao deo priče o svakodnevnom ibadetu, odnosno bogosluženju.
Zašto je Al-Aksa važna u ovoj priči?
Kur’an odredište noćnog putovanja opisuje kao blagosloveno (Al-Isra 17:1). Njegovo poistovećivanje s Al-Aksom smešta Jerusalim u priču koja počinje kod Svete džamije u Meki. Za muslimane, ovaj ajet daje Al-Aksi dubok verski značaj.
Putovanje povezuje i priče o poslanicima iz različitih vremena. Susret s ranijim poslanicima u predanjima o uzdizanju podseća da je Muhammedova poruka u kontinuitetu s njihovim porukama. Zato je ovo više od dolaska na udaljeno mesto: priča povezuje sveta mesta, živote poslanika i obožavanje Boga.
Kako su pet namaza i kibla povezani s ovom pričom?
Namaz (salah) je propisana molitva koju muslimani obavljaju u određenim vremenima. U predanjima o Miradžu njegovo propisivanje je središnji događaj: pedeset dnevnih namaza svedeno je na pet. Muslimani obavljaju pet, a hadis navodi nagradu kao za pedeset (Sahih al-Bukhari 349).
Tako priča dobija mesto u običnom danu: na nju podseća svaki namaz. Ako vam treba vreme molitve kod muslimana za vašu lokaciju, pogledajte današnja vremena namaza. Kada treba da utvrdite pravac kible pre namaza, upotrebite kibla kompas.
Kada su se dogodili Isra i Miradž?
Mnoge zajednice povezuju Isru i Miradž s noći 27. redžeba, sedmog meseca islamskog kalendara. Kur’an i glavna predanja o putovanju ne utvrđuju taj datum. Učenjaci su predlagali različite datume, pa je 27. redžeb najtačnije opisati kao rasprostranjenu tradiciju, a ne kao pouzdano utvrđenu godišnjicu.
Očekuje se da 27. redžeb 1448. godine po Hidžri bude početkom januara 2027. Islamski datum počinje zalaskom sunca, a kalendarski datumi mogu se razlikovati zavisno od mesta i načina utvrđivanja pojave mladog meseca. Proverite lokalni datum u pouzdanoj zajednici ili pomoću hidžretskog kalendara i konvertora datuma.
Da li muslimani treba da obeležavaju 27. redžeb?
Muslimani imaju različite stavove o tome. Neke zajednice organizuju predavanja, čitaju priču o putovanju ili koriste taj datum kao podsticaj za namaz i razmišljanje. Drugi učenjaci upozoravaju da 27. redžeb ne treba smatrati ustanovljenim verskim praznikom niti toj noći pripisivati poseban ibadet bez pouzdanog dokaza.
Važno je razlikovati pouku od tvrdnje o obavezi: iz priče se može učiti tokom cele godine, dok je pitanje da li je određeni običaj obavezan nešto drugo. Praksa se razlikuje i među sunitskim i šiitskim džaferskim zajednicama. Ako odlučujete šta da radite u svojoj džamiji ili domu, pitajte pouzdanog lokalnog učenjaka ili imama.
Često postavljana pitanja
Jesu li Isra i Miradž isti događaj?
To su nazivi za dva povezana dela putovanja. Isra označava noćno putovanje od Meke do Jerusalima, a Miradž uzdizanje kroz nebesa.
Da li Kur’an govori o noćnom putovanju?
Da. Putovanje od Svete džamije do Al-Mesdžidul-Akse navedeno je u Al-Isra 17:1. Hadisi donose mnoge pojedinosti poznate iz prepričavanja, uključujući susrete s poslanicima i predanje o pet namaza.
Da li Kur’an navodi datum Isre i Miradža?
Ne. Kur’an ne navodi kalendarski datum noćnog putovanja. Iako se ono često povezuje s 27. redžebom, tačan datum je predmet različitih mišljenja.
Zašto je broj namaza smanjen s pedeset na pet?
Hadis opisuje kako je Poslanik više puta tražio smanjenje, sve dok nije ostalo pet dnevnih namaza, uz nagradu kao za pedeset (Sahih al-Bukhari 349). Muslimani zato obavljaju pet dnevnih namaza.
Postoji li obavezan namaz za noć 27. redžeba?
Ne postoji opšteprihvaćen, ustanovljen namaz posebno za tu noć. Učenjaci se razlikuju u pogledu obeležavanja datuma; za savet o konkretnom običaju obratite se pouzdanom lokalnom učenjaku ili imamu.