Kratka istorija islama: od prve objave do danas

Istorija islama kao zajednice počinje prvom objavom poslaniku Muhammedu oko 610. godine. Kibla, pravac prema kojem se muslimani okreću tokom namaza, jedna je od tema kroz koje se vidi kako se ta zajednica razvijala. Njena istorija obuhvata versko učenje, političke promene, nauku, trgovinu i svakodnevni život.

Neki datumi ispod su približni. Oznaka n. e. znači „naše ere“, a h. g. „hidžretske godine“: islamski kalendar broji godine od preseljenja Poslanika u Medinu. Hidžretska i godina po građanskom kalendaru ne poklapaju se tačno.

Istorija islama: ključni događaji

1. Oko 610. n. e.: Muhammed prima prvu objavu u Meki.
2. 622. n. e. / 1. h. g.: Hidžra, preseljenje u Medinu, početak je ere islamskog kalendara.
3. Oko 624. n. e. / 2. h. g.: Pravac namaza menja se prema Kabi u Meki.
4. 630. n. e. / 8. h. g.: Muslimanska zajednica preuzima kontrolu nad Mekom.
5. 632. n. e. / 11. h. g.: Muhammed umire; pitanje vođstva dolazi u prvi plan.
6. 632–661. n. e.: Period četvorice halifa koje suniti nazivaju pravednim halifama.
7. 661–750. n. e.: Omejadska dinastija vlada iz Damaska.
8. 750–1258. n. e.: Abasidski halifat tokom većeg dela svoje istorije vlada iz Bagdada; nauka se razvija širom muslimanskog sveta.
9. Kasniji vekovi: Regionalne dinastije i carstva oblikuju muslimanska društva u Africi, Aziji i Evropi.
10. Danas: Muslimani žive širom sveta, uz različite jezike, kulture i verske prakse.

Ovo je polazna tačka, a ne priča o neprekidnom širenju. Vlast se mnogo puta menjala. Zajednice su rasle i kroz trgovinu, migracije, poučavanje i odnose među ljudima.

Objava i prva muslimanska zajednica

Muslimani veruju da je Bog objavio Kur’an Muhammedu preko meleka Džibrila (Gabrijela). Prema islamskoj tradiciji, prva objava došla je oko 610. godine, dok je Muhammed bio u Meki. Početni ajeti, odnosno stihovi, koji se obično povezuju s tim događajem počinju pozivom da se čita ili kazuje (Al-‘Alaq 96:1–5).

Muhammed je pozivao ljude da obožavaju jednog Boga, brinu o onima kojima je pomoć potrebna i odgovaraju za svoja dela. Prvi muslimani nailazili su na protivljenje u Meki. Neki su našli utočište drugde, a Muhammed i njegovi sledbenici kasnije su se preselili u Jesrib, grad koji je postao poznat kao Medina.

Za muslimane je Kur’an Božija objava. Istoričari mogu opisati kada i gde je nastala rana zajednica, ali istorijske metode ne odlučuju o pitanjima vere. Razlikovanje tih tvrdnji pomaže da se ovo razdoblje jasnije razume.

Hidžra: zašto kalendar počinje 622. godine

Hidžra znači preseljenje; u ovom kontekstu to je Muhammedov odlazak iz Meke u Medinu 622. godine. Zajednica je tamo dobila novi dom u kojem su se razvijali verski i zajednički život. Kur’an pominje Muhammedovo putovanje sa saputnikom u tom periodu (At-Tawbah 9:40).

Islamski kalendar broji godine od Hidžre, pa je 622. godina početak 1. h. g. Sam kalendar usvojen je tokom halifata Omera ibn el-Hattaba. Pošto prati lunarne mesece, njegovi datumi se pomeraju kroz godišnja doba solarnog kalendara. Podudaranje datuma možete proveriti pomoću hidžretskog kalendara i konvertera.

Hidžra je važna i mimo računanja godina. Ona označava prelaz od ranjive grupe u Meki do organizovane zajednice u Medini. Mnogi događaji vezani za ibadet, odnosno bogosluženje, i život zajednice pripadaju tom medinskom periodu.

Kako se menjala kibla i šta se dogodilo u Meki

Rani muslimani klanjali su okrenuti prema Jerusalimu. U Medini je kibla promenjena prema Kabi u Meki, što se uglavnom datira oko 624. godine, odnosno u 2. h. g. Kur’an nalaže vernicima da se okrenu prema Svetoj džamiji (Al-Baqarah 2:144).

Ta promena je i danas deo muslimanskog života: vernici se u namazu okreću prema Kabi. Pravac kible zavisi od mesta na kojem se nalazite. Kibla kompas može vam pomoći da ga pronađete, a objašnjenje metodologije pokazuje kako QiblaFind računa pravac.

Godine 630, odnosno 8. h. g., Muhammed i muslimanska zajednica preuzeli su kontrolu nad Mekom. Islamski izvori opisuju uklanjanje idola iz Kabe. Meka je ostala središnja za muslimansko bogosluženje, naročito kao odredište hadža, hodočašća koje su muslimani dužni da obave ako su u mogućnosti.

Muhammed je umro u Medini 632. godine, odnosno 11. h. g. Islam je do tada bio uspostavljen u velikom delu Arabije. Njegova smrt otvorila je trajno pitanje: ko treba da vodi zajednicu i po kom osnovu?

Nasleđivanje vođstva i pravedni halife

Halifa je naslednik u vođstvu muslimanske zajednice, a ne Muhammedov naslednik u poslanstvu. Suniti prvu četvoricu — Ebu Bekra, Omera, Osmana i Aliju — nazivaju pravednim halifama. Vodili su zajednicu jedan za drugim između 632. i 661. godine, u veoma različitim okolnostima.

Sunitski i šiitski muslimani različito razumeju najranije nasleđivanje vođstva. Sunitski prikazi priznaju Ebu Bekra kao prvog legitimnog halifu. Šiitski muslimani smatraju da je pravo na vođstvo posle Muhammeda pripadalo Aliji, njegovom rođaku i zetu. Za šiite dvanaestoimamce, Alija je prvi imam, odnosno vođa s Božijim uputstvom. Iz tih razlika razvile su se šire tradicije verskog autoriteta i prakse; istorija nijedne zajednice ne svodi se na jedan spor.

Pod ranim halifatima muslimanska vlast proširila se izvan Arabije. Bilo je i unutrašnjih sukoba. Osman je ubijen, a Alijin halifat obeležio je građanski rat. Godine 680, posle Alijine smrti i završetka perioda četvorice halifa, njegov sin Husein ubijen je kod Kerbele. Njegova smrt ima dubok značaj za šiitske muslimane, a pamte je i muslimani šire.

Omejadi i Abasidi

Omejadi su vladali iz Damaska od 661. do 750. godine. Njihova država prostirala se preko severne Afrike do Iberijskog poluostrva, a na istok do delova centralne i južne Azije. Uprava, jezici i lokalni život znatno su se razlikovali. Politička vlast nije značila da su svi odmah postali muslimani; prelazak na islam odvijao se tokom generacija.

Abasidi su preuzeli vlast 750. godine i postavili Bagdad za prestonicu. Grad je postao važno središte uprave, trgovine i nauke. Abasidska politička moć kasnije je oslabila, dok su drugim oblastima vladale druge dinastije. Mongolske snage zauzele su Bagdad 1258. godine, čime je tamo okončan abasidski halifat, ali ne i muslimanska nauka ili društvo.

Istorija tih dinastija važna je, ali nije cela istorija islama. Muslimani su živeli i pod drugim vladarima, daleko od carskih prestonica i uz ljude drugih vera. Njihova iskustva razlikovala su se od mesta do mesta i kroz vreme.

Nauka, astronomija i određivanje kible

Otprilike od osmog veka, učenjaci širom muslimanskog sveta prevodili su, proučavali i preispitivali ranija znanja, pa ih dalje razvijali. Arapski je postao važan jezik nauke, iako su učenjaci dolazili iz različitih jezičkih i verskih sredina. Matematika, medicina, geografija i astronomija razvijale su se vekovima, a ne tokom jednog jedinstvenog „zlatnog doba“.

Astronomija je imala i praktičnu versku primenu. Posmatranje Meseca pomagalo je zajednicama da određuju početak meseci, a položaj Sunca da utvrđuju vreme namaza. Učenjaci su proučavali i kako odrediti kiblu iz udaljenih mesta. Za to su bili potrebni geografija i matematički načini računanja pravaca na zakrivljenoj Zemlji.

Metode su se menjale kako su se razvijali znanje i instrumenti. Danas digitalni kompas može izračunati pravac za neku lokaciju, ali prikaz zavisi i od senzora uređaja i od očitane lokacije. Istorija određivanja kible pokazuje jedan od načina na koji su se verska pitanja i naučni rad susretali u muslimanskim društvima.

Kasnija carstva i regionalne istorije

Pošto je abasidska moć oslabila, nijedna vlast nije predstavljala sve muslimane. Osmansko carstvo izraslo je iz Anadolije i vekovima vladalo oblastima jugoistočne Evrope, zapadne Azije i severne Afrike; njegov sultanat okončan je 1922. godine. Safavidsko carstvo, osnovano početkom šesnaestog veka, doprinelo je tome da šiitski islam dvanaestoimamaca postane dominantna tradicija u Iranu. Mogulsko carstvo vladalo je velikim delom Indijskog potkontinenta od šesnaestog veka, mada su se njegov domet i snaga menjali.

To su bile velike države, ali ne i jedina središta muslimanskog života. Zajednice su rasle i kroz trgovačke mreže Indijskog okeana, nauku i lokalna kraljevstva u Africi, kao i kroz dugu istoriju islama u jugoistočnoj Aziji. Prošlost muslimana u bilo kojoj od tih oblasti zaslužuje više od usputne napomene uz istoriju carstava.

U devetnaestom i dvadesetom veku evropska kolonijalna vlast uticala je na mnoge oblasti s većinskim muslimanskim stanovništvom. Pokreti za nezavisnost, nove države i migracije potom su preoblikovali politički život i život zajednica. Ishodi su bili različiti; ne postoji jedno savremeno iskustvo zajedničko svim muslimanima.

Islam danas

Islam je svetska vera čiji sledbenici žive u različitim društvima. Muslimanima su Kur’an i primer Muhammeda središnji oslonci, ali se razlikuju po jeziku, običajima, tumačenjima i političkoj istoriji. Raznolikost postoji i unutar sunitske i unutar šiitske tradicije.

Istorija islama zato je i niz događaja i skup lokalnih istorija. Događaji u Meki i Medini ostaju temeljni. Posle njih sledili su vekovi nauke i bogosluženja, ali i sukoba, promena i prilagođavanja.

Česta pitanja

Kada je nastao islam?

Muslimani veruju da njegova poruka pripada istoj tradiciji obožavanja jednog Boga koju su prenosili raniji poslanici. Kao istorijska zajednica okupljena oko Muhammedovog propovedanja, islam je nastao u Arabiji sedmog veka; prva objava tradicionalno se datira oko 610. godine.

Zašto islamski kalendar počinje Hidžrom?

Hidžra 622. godine bila je Muhammedovo preseljenje iz Meke u Medinu i velika prekretnica za ranu zajednicu. Islamski kalendar je kasnije uzeo taj događaj za početak svoje ere: 622. godina označava 1. h. g.

Kada su muslimani počeli da klanjaju prema Meki?

Kibla je u medinskom periodu promenjena sa Jerusalima prema Kabi u Meki, uglavnom oko 624. godine, odnosno 2. h. g. Kur’an navodi uputstvo da se vernici okrenu prema Svetoj džamiji (Al-Baqarah 2:144).

Kako se razlikuju sunitski i šiitski pogledi na naslednika?

Prva važna razlika tiče se vođstva posle Muhammedove smrti. Suniti priznaju Ebu Bekra kao prvog legitimnog halifu, dok šiitski muslimani smatraju da je pravo na vođstvo imao Alija. Obe tradicije imaju dugu i raznoliku istoriju koja se ne svodi na to pitanje.

Da li je „zlatno doba“ bilo ograničeno na Bagdad?

Nije. Bagdad je bio važno naučno središte pod Abasidima, ali se znanje razvijalo i u drugim gradovima i oblastima. Učenjaci različitog porekla radili su tokom dugog razdoblja.